ŠTA JE OSTEOPATIJA?
Osteopatija je neagresivna manuelna holistička medicinska disciplina. Prevencija, dijagnoza i lečenje sprovode se rukama u skladu sa osteopatskim principa. Čovek se posmatra kao celina, gde su svi delovi tela međusobno povezani, kako muskuloskeletni sistem tako i sistem organa.
Kome je namenjena osteopatija? Najčešći razlog dolaska kod osteopata su akutni i hronicni bolovi u muskuloskeletnom sistemu, različite tegobe u sistemu organa, od digestivnih tegoba, do problema u urogenitalno ginekoloskom sistemu, problema sa zglobom vilice ili neke lobanjske disfunkcije.
Kako izgleda osteopatski tretman? Prilikom dolaska kod osteopate tretira se covek kao celina. Sledeći princip funkcionalnom jedinstvu, gde je sve povezano, prilikom tretmana tretira se sve sto osteopata pronađe da treba. To znači ako dođete na tretman zbog recimo bola u desnom ramenu, biće tretiran vrat, jetra, stopalo, zglob vilice ili nešto drugo što se rukama otkrije tokom tretmana.
ČETIRI PRINCIPA OSTEOPATIJE
PRVI PRINCIP
Telo je jedinica. Ljudi su jedinstvo tela, duše i duha i njihovog biosocijalnog/kulturnog okruženja.
Ne vidimo samo organizam sa njegovim kostima, mišićima, tetivama, ligamentima, fascijama, unutrašnjim organima, sudovima i nervima kao celinom, već posebno kako su ta tkiva povezana sa ljudskim životom. Kako se osoba oseća i da li ostaje zdrava na duge staze, utiču različiti fizički i mentalni procesi, kao i njeni brojni odnosi sa okolinom, kako privatno tako i profesionalno. Ovo posebno uključuje njegov način života, odnosno navike u ishrani, navike vežbanja, san itd.
Iz osteopatske perspektive, na primer, ne postoji striktno razdvajanje između fizičkih i psihičkih tegoba. Naprotiv, zainteresovani smo za blisku interakciju između vašeg života i vašeg tela.
Svi ovi faktori su neraskidivo povezani. Ove veze su neophodne za uspešno lečenje. Zato vas u Centru za osteopatiju tretiramo holistički. To znači da uzimamo detaljnu anamnezu koja pokriva ceo vaš život.
DRUGI PRINCIP
Struktura i funkcija uzajamno utiču jedna na drugu.
Telesne strukture u osteopatskom smislu su kosti, mišići, fascije, ligamenti, tetive, organi, nervi, sudovi, kao i telesne tečnosti (npr. krv, limfa, cerebrospinalna i kičmena tečnost).
Funkcije su fiziološki procesi kao što su pokreti tela, cirkulacija krvi, varenje ili mesečni ciklus žene ili misaoni procesi i osećanja. Strukture i funkcije su usko povezane i stalno utiču jedna na drugu.
Uzmimo za primer zglob lakta. Sastoji se od tri delimična zgloba. Svaki od ovih parcijalnih zglobova (struktura) omogućava određene pokrete (funkciju). Na primer, podlaktica može biti savijena i ispružena u odnosu na nadlakticu u humeralnom ulnarnom zglobu (zglob).
Tu su i zglob humerus-radius i zglob ulna-radijus.
Zglob lakta je takođe funkcionalno uključen u okretne pokrete ruke.
Ako se funkcija promeni, na primer preteranjem, na primer kada svirate klavir ili zavrtate baštensku šupu ili igrate tenis, struktura pati. Na primer, tačke vezivanja mišića za kosti mogu se upaliti. Ali na ove procese mogu uticati i drugi zglobovi koji nisu u predelu gde boli, na primer rameni zglob, vratna kičma ili čak dijafragma, organi ili trbušni mišići. Ovi takozvani disfunkcionalni lanci zasnovani su na osteopatskom konceptu somatske disfunkcije.
Na osetljivost na zapaljenje koje se formira ili loše zarasta utiče i navike u ishrani.
Sposobnost „čitanja“ ove interakcije određuje u kojoj meri mi, kao vaši osteopati, možemo da vas tretiramo na odgovarajući način.
TREĆI PRINCIP
Svaki model uključuje anatomske, fiziološke i psihološke faktore. Osteopata ima sve ove modele „na vidiku“ iu svojim „rukama“ kada ljudi dolaze na lečenje.
Osteopata utvrđuje u kojoj meri su samoregulatorne sile izložene mogućem stresu i podržava to tako što, na primer, rešava disfunkcionalne napetosti tkiva i suptilna ograničenja kretanja, takozvane osteopatske ili somatske disfunkcije.
Istovremeno, tretman je uvek usmeren ka samoregulacionim silama izraženim u telu i globalnosti pacijenta, na primer tako što se osteopata sinhronizuje sa sopstvenim ritmikom tela i tako što ceni i pojačava ono što ide dobro.
ČETVRTI PRINCIP
Osteopatsko lečenje sledi prva tri principa. Uzima u obzir jedinstvo tela kao i poznavanje moći samoisceljenja i međuodnosa između struktura i funkcija.
Zdravlje je uvek u procesu i naše razumevanje zdravlja se stalno menja. Osteopatija kao umetnost lečenja treba da vodi računa o individualnosti zdravlja svakog čoveka. U tom kontekstu, biti bolestan znači imati poremećen odnos sa samim sobom i sa onima oko nas i okolinom.
Kao osteopati, fokusiramo se na ove procese samoizlečenja. U praksi, mi svojim rukama podržavamo regulatorne mehanizme ovih tela koristeći osteopatske tehnike. Takođe pomažemo da se razumeju glasovi simptoma i eventualno prilagodimo način života tako da simptomi više nisu neophodni.
